“Na jednoj strani vagišta je stvoreno, —– na drugoj postojanje.
Kad je stvaranje ispravno i čisto,–takvo je –također postojanje.”
Edino, če človek ohrani in izpolnjuje bistveno,
bo ohranil tudi srečno srce.
Ni človeka, ki ne bi ustvarjal nekaj.
Kakšen navdih takšno ustvarjanje.
Ne lepota noči,
ne lepota dneva,
ne ko nekaj obožujemo,
ne morejo opisati
brezpogojne ljubezni.
V brezpogojni ljubezni,
opuščamo pozemeljsko slo k duhovnemu,
takrat na edini pravi način k duhovnemu rasemo,
s tem pa, ko odmaknemo vse zablode, laži, zamere in sodbe,
na pravi način vstopimo v tišino,
v kateri biva in se vsem razodeva ljubezen.
Redki ljudi su postali bolji na takav način da nikada nisu želeli biti bolji od drugih. Delom to čovjek ostvaruje, biti potpuno posvećen i takav, u svakom pogledu je jedini cilj za početak dobrog i potpuni kraj lošeg.
Međutim, nikome ne zamjerajmo. Svijet oko nas, koji bi trebao biti mjesto gdje se stvaraju osnove za život, često uči i preporučuje nešto drugo.
Ne tvrdim da ne treba da se, jaka bit i biće iskušava- proverava, dali je dobro, podobno za pravi život i put, ali i tu sam za, da je to iskušavanje-proveravanje, zaista kako treba biti, bez ikakvih zloupotreba što se toga tiče i svega ostalog.
Redki ljudi su postali bolji na tako prirodan i pošten način iz svoje suštine, da nikada ne žele samo dokazivati, da su bolji od drugih.
Mnogi ljudi pokušavaju postati savršeni na pogrešan način, i upravo na tom putu prema njihovoj prividnoj savršenosti, zbog svog temeljnog neznanja, nanose mnogo zla sebi i drugima.
Samo u tihoj, nenasilnoj ljubavi prema savršenstvu, čovjek jednog dana postaje toliko dobar, da razumije svu nepotpunost, u svom izvornom obliku i istini, i da drugima bude od pomoći.
Tako je dobar, da ne treba nepotpunog čovjeka, kako bi dokazao svoju nadmoć i dobra djela.
Zna, da je upravo običan čovjek taj, koji održava kraljevstvo.
Ne treba mu nepotpun čovjek, kako bi dokazao svoja dobra djela. Čista ljubav ne zahtijeva od drugih da budu savršeni na takav način. Ona neće natjecati se s drugima, razumjet će nepotpunog čovjeka, i moći mu pružiti pravu pomoć.
U kraljevstvu ima mnogo običnih ljudi. Samo ako većina bude svjesno dobra, krunisat će i takvog kralja.
Nebo i zemlja bit će u redu. Bića će se uzdizati s čistim srcem iz ljubavnog jutarnjeg rosišta.
Suze neće biti ni preslane ni premalo slane. Tuga i život neće biti mučenje ni na koji način. Radost svakog cjelovitog srca neće to uništiti.
Redki ljudje so postali na tak način boljši, da si nikoli ob tem niso poželeli biti boljši od drugih.
Delno to človek sicer izpolnjuje, to biti res vdano v vsakem oziru, tu in v tem je pa res edini začetek dobrega in totalen konec slabega.
Vendar nikar komu kaj očitati, saj veste svet okolje, ki bi moralo biti temu, kjer se ustvarjajo osnove za življenje res blagodejno, uči in priporoča vse drugo.
Ne rečem za utrjeno bit, da se preizkuša, pa še tu sem za popolnoma prav, kar se tiče tega in tudi vsega.
Redki ljudje so postali boljši na tako naraven in pošten način iz dna biti, da si nikoli ne poželijo samo dokazovanja biti boljši od drugih.
Mnogo je ljudi, ki na nepravilen način poskušajo postati popolni in ravno na tej poti k svoji navidezni popolnosti, zaradi svoje temeljne nevednosti, povzročijo mnogo zla sebi in drugim.
Le v tihem nenasilnem ljubečem hrepenenju, k popolnosti, človek nekega dne postane tako dober, da razume vso nepopolnost, v vsej njeni izvirnosti in resnici in je ljudem le v pomoč.
Tako je dober, da ne potrebuje nepopolnega človeka zato, da bi na njem dokazoval svojo boljšost in dobra dela, ampak ve, da je ravno enostavni človek ta, ki vzdržuje kraljestvo.
Ne potrebuje nepopolnega človeka, da bi na njem dokazoval svoja dobra dejanja, ampak je čista ljubezen, da od drugih ne zahteva na takšne načine popolnosti, le ta ne bo tekmoval z drugimi, bo razumel nepopolnega človeka mu bo lahko v pravo pomoč.
V kraljestvu je mnogo enostavnih ljudi.
Le če je ta večina zavestna dobra, bo kronala tudi takega kralja.
Nebo in zemlja bosta v redu, bitja vstajala čistega srca iz ljubeče jutranje rose, solze ne bodo preslane ne prelahkotne, žalost in življenje, pa ne bo v nobenem oziru trpinčenje, veselje vsakega celostnega srca, pa ne bo tega uničevalo-
